Одломак из писма Исидоре Секулић

Сетим вас се кроз скоро све мисли о животу и смрти. Ових дана претурало ми се по глави да: изгубити игру живота, или у њој велику карту - мора доћи за сваког ко уопште куша борбу духа и рада; и да је и боље да дође него да не дође; да управо мора доћи, ако човек има пред собом задатак мало тежи, иоле моралан и спиритуалан. Од среће почиње дегенерација. Моћ, љубав, задовољство, новац, власт, то је само даља похота и охолост, тврђи зид између нас и оних простора у којима треба постојати ако онима што за нама долазе мислимо да нешто оставимо, ма у ком облику. У музеје стижу, и чувају се, само препукнуте и здрускане ствари. Кад је мој отац најзад увидео да му нема и нема личне среће, постао је прави отац и мушкарац. Од народа, мислим да су Французи најспособнији да примају горчине и ударце и да при том, што рекао Ракић, «знају зашто» их трпе, и зато је то, Французи, народ мушкараца.... (Из једног од најдужих писама које је неком послала - Милану Гролу, крајем јула 1931.) ЛеЗ 0006662

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

понедељак, 31. јануар 2011.

Бездана књижевност


Један од симбола ЗАВЕТИНА
Постоји ли такво нешто? Може ли се дефинисати, описати?
Шта то, у ствари, значи?Је ли то недостижни стваралачки идеал,химера?
«Права уметност је пре свега она, која у нама помакне какву осећајну жицу, она која нас узнемири у најинтимнијим осећајима», каже Ингмар Бергман.
Можемо ли то узети као некакву полазну најприближнију основу  бездане књижевности?
Или је можда, одмах на почетку, најбоље поћи од тврдње да је бездана књижевност нешто што што стоји наспрам тзв. официјелне, званичне, бирократске књижевности? Али то би значило  да желимо да опишемо неки феномен на основу негације, зар не? Зна ли се, уопште, у српској књижевности,култури, јавности,  зна ли се довољно о – тзв. бирократској књижевности, јединој коју смо, у ствари, имали током минулог, 20. века? И није ли оно што се о томе зна неко непотпуно знање, које је опасније од незнања?
То што се зна о безданој књижевности је капљица, то што се о њој не зна је – море.
Могуће да сте ове речи Сиорана већ негде прочитали? Извињавам се, ако је тако, што ћу вас поново подсетити на њих.
«Свеци опонашају Бога под несвесним царством прве успомене.
За сваког човека, Бог је прва успомена.
Зашто сваки лудак  разговара с Богом, или, чак, замишља да је Он? Изгубивши постојећи садржај меморије, у његовом су бићу очуване само њене дубине, прастаре међе успомена....»
Постоји ли директна веза између Бога и бездане књижевности? Сиоран се у младости, када је био Чоран, и када се повећавало његово очајање - са сваким додиром са земљом, присећао Матилде из Мадебурга и њених речи упућених Богу:»Доносим Ти своја певања: она су узвишенија од планина, дубља од мора, виша од облака, пространија од ваздуха. Како се зове ова песма? – Жеља мога срца. Отела сам је свету...»  Да ли су ове Матилдине речи опис, приближан опис бездане уметности?....

недеља, 30. јануар 2011.

Ристо Василевски у "Заветинама"


НЕПОДНОШЉИВА СУДБИНА


Некад се до доњег света стизало лако.
Хермес је био јединствен
а пут сигуран и добро знан.
Оданде се могло и натраг,
ако се не понови Орфејева грешка
док је избављао Еуридику.

Требало је знати смерне речи,
оденути их у плавну музику
и њима разгалити срце камена
којим су затваране двери Хада.
И ићи, не освртати се за собом,
док се не пређе граница
између смрти и живота.

Сад до пакла воде многи путеви,
и сви су закрчени путницима
над којима не бдију анђели,
нити божји пев земаљских свештеника.
Сад савремени, сурови Хермеси
путнике воде издалека,
из својих тајних јазбина,
са својих јавних говорница.
И, у свеопштој гужви,
не може се чути штедар глас,
нити препознати зов Еуридике,
која нас одавно моли за спас.
Неподношљива је ова наша судбина,
чим смо тако заборављени од живота,
чим смо тако лако препуштени смрти!

РИСТО  ВАСИЛЕВСКИ ВРЕМЕ, ГЛАСОВИ : ИЗАБРАНЕ ПЕСМЕ
Шумадијске метафоре, Младеновац, 2009.


Управо је публикован  избор из књиге изабраних песама, једног од добитника Повеље "Карађорђе", на једном од угледнијих сајтова Заветина , у оквиру 

 Библиотека ЗАВЕТИНЕ (2)

ПЕСНИЧКА ПЛЕЈАДА


петак, 28. јануар 2011.

Pisma iz Srbije - Bren fran Serbien / Slobodan Branković

Господин Бранковић
Ima li lepšeg povoda od ovog da se započne jedan novi poduhvat, kakav je ovaj Blog, jedan od novih prozora, na inače zatvorenoj kući zvanoj "Srbija"?
Bez pomoći države i resornih ministarstava, objavljena je na švedskom digitalna verzija knjige Slobodana Brankovića, koga su, inače, kao pesnika, otkrile Zavetine na svom velikom medjunarodnom književnom konkursu pre nekoliko godina.


Videti više:
https://sites.google.com/site/zavetineinfo/Home/dale/pismaizsrbije

Популарне странице Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ

ATLANTIDA

Преглед Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (WordPress - 1)

Власт

ВЛАСТ

Уцрвани, дубоко.

Уз штит дебеле коже.

Истећи може око,

а гле - суза не може.

Владимир Јагличић: СТУБ, Орашац, 2013, стр. 25