Одломак из писма Исидоре Секулић

Сетим вас се кроз скоро све мисли о животу и смрти. Ових дана претурало ми се по глави да: изгубити игру живота, или у њој велику карту - мора доћи за сваког ко уопште куша борбу духа и рада; и да је и боље да дође него да не дође; да управо мора доћи, ако човек има пред собом задатак мало тежи, иоле моралан и спиритуалан. Од среће почиње дегенерација. Моћ, љубав, задовољство, новац, власт, то је само даља похота и охолост, тврђи зид између нас и оних простора у којима треба постојати ако онима што за нама долазе мислимо да нешто оставимо, ма у ком облику. У музеје стижу, и чувају се, само препукнуте и здрускане ствари. Кад је мој отац најзад увидео да му нема и нема личне среће, постао је прави отац и мушкарац. Од народа, мислим да су Французи најспособнији да примају горчине и ударце и да при том, што рекао Ракић, «знају зашто» их трпе, и зато је то, Французи, народ мушкараца.... (Из једног од најдужих писама које је неком послала - Милану Гролу, крајем јула 1931.) ЛеЗ 0006662

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

среда, 25. март 2015.

Најзагонетнији српски песник

 Момчило НастасијевићЈЕДАН од најупечатљивијих и вероватно најзагонетнијих српских песника, Момчило Настасијевић, до краја свог прекратког живота остао је самотњак, за многе недокучив. До бесмртности и бескраја волео је Даринку Сретеновић, али се њоме није оженио. Посветио јој је многе песме, међу њима најпознатију "Госпи". Већ удатој са презименом Белић, њој је написао: "туђа су деца из тебе заплакала..." Срце песниково устрептаће и за пијанисткињом Бојананом Јелачом, али ће он до последњег дана остати највернији поезији и самоћи.
У љубавне тајне Момчила Настасијевића упустила се у драми "Ангелска соната" драматург и редитељ Зорица Симовић. Премијера заказана за понедељак, у склопу октобарских "Дана Настасијевића" у Горњем Милановцу, одакле потичу Настасијевићи.
Још од ране младости, Зорица Симовић, коју са Настасијевићем веже и исти завичај, проучава богату баштину великог песника, трага за новим детаљима из његовог и данас помало загонетног живота.
- Комад носи назив "Ангелска соната" зато што сам поуздано открила да је Момчило највише волео последњу Бетовенову клавирску сонату - објашњава Симовићева за "Новости". - Изводећи управо ово дело, Момчилову наклоност стекла је лепа пијанисткиња Бојана Јелача, која је често долазила на чувена окупљања у београдском салону четворице рођене браће, уметника Настасијевића: Момчила, Светомира, Славомира и Живорада, где се окупљала елита оновремене Србије.
БИРАЊЕ САМОЋЕ- МНОГИ научни и уметнички великани, попут генија Николе Тесле, али и непревазиђеног песника Момчила Настасијевића, често и упадљиво су одабрали самоћу, ради своје мисије у нама још недокучивим размерима - подсећа Зорица Симовић.
Скупљајући фактографске податке на којима је засновала свој драмски текст, ауторка је каже дошла и до занимљивих детаља о стварној Бојани Јелачи, али се овај комад, за који постоје назнаке да би могао да прерасте и у ТВ серију, пре свега заснован на Момчиловом односу са Даринком Сретеновић.
- Даринка и Бојана су стварне, кључне особе у песниковом животу, не рачунајући ту његову фамилију - сматра Зорица Симовић. - Имала сам част и привилегију да се сусретнем са Даринком. Упознала нас је њена тетка Марија Драшковић, сада пензионисани професор историје, а код Даринке ме одвео издавач Милорад Глире Даничић, обоје су из Горњег Милановца.
Већи део радње ове драме одвија се у једној београдској болници, последњег дана живота Момчила Настасијевића - 13. фебруара 1938. године:
- Као драматург, изабрала сам нарочито тај дан, јер се у њему преплићу судбине љубавног троуга Момчило - Бојана - Даринка. Крај његовог узглавља тада није била Даринка, иако су се волели до бесмртности и бескраја. Тог мучног последњег дана, са Момчилом прича Бојана - открива ауторка "Ангелске сонате". - Нисам овим комадом желела само да осветлим Момчилов непознати живот, него да кроз његов стварни живот и специфичну духовност којом је зрачио и коју ми данас морамо преносити, драматски осветлим и савременог човека. Драмом се, колико она то заслужује, одужујемо и Настасијевићима. А, Момчило, изврстан полиглота, тачно је говорио да се из њиховог доброг познавања најбоље може сагледати свој језик.

ЗАВИЧАЈНИ ДУГ
ПИСАЦ и редитељ "Ангелске сонате" признаје да јој се остварила жеља да представа буде производ Горњег Милановца:
- Осим Настасијевића и мене, из овог града су све троје глумаца: Андрија Даничић, који тумачи улогу Момчила, Душица Новаковић (Бојана) и Гордана Матијевић (медицинска сестра у болници у којој Момчило умире) - прича Зорица Симовић.


Момчило Настасијевић најзагонетнији српски песник | Култура | Novosti.rs

понедељак, 16. март 2015.

Najnečitaniji bestseler svih vremena

Nedavo je kineski prevod knjige Finnegans Wake izazvao veliko interesovanje. Mislite li da će srpski prevod imati veliki broj čitalaca? 

- Ako je Uliks „najnečitaniji bestseler dvadesetog veka“, onda je Finnegans Wake najnečitaniji bestseler svih vremena. Voleo bih da srpski prevod ovog dela stekne puno čitalaca, voleo bih da što veći broj ljubitelja književnosti poveruje da prevodilački trud nije bio uzaludan i da smo zaista dobili Finegana, voleo bih da što više njih uživa u tekstu makar približno onoliko koliko u njemu uživaju engleski čitalac i srpski prevodilac – voleo bih, a znam, i vidim u knjižarama, da ovo nije vreme za takve knjige. I baš zbog toga mi je još više stalo da posao obavim kako valja. 

Duga je jedan od lajt-motiva ovog Džojsovog romana, a duga je i shema po kojoj Beograd prilazi 2020. godini za koju je najozbiljniji kandidat da postane evropska prestonica kulture. Naime, svaka godina do 2020. je označena jednom bojom i napravljen je program, dok će sve boje i programi da se sretnu 2020. godine. Da li biste voleli da Džojsovo Fineganovo bdenje bude deo ovog projekta? 

- Bilo bi mi izuzetno drago. To, pretpostavljam, podrazumeva i da ću morati da malo požurim s radom – jer već je 2013. godina. Džojs je "Fineganovo bdenje" pisao sedamnaest godina: nadam se da ću uspeti da ga prevedem za nešto kraće vreme.

"Fineganovo bdenje" je roman koji se ne može pročitati „u jednom dahu“, ali ni u potpunosti zaobići. Zahvaljujući Zoranu Paunoviću, upravniku Katedre za anglistiku na Filološkom fakultetu u Beogradu, Džojsov finalni roman će biti dostupan i na srpskom jeziku.

Популарне странице Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ

ATLANTIDA

Преглед Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (WordPress - 1)

Власт

ВЛАСТ

Уцрвани, дубоко.

Уз штит дебеле коже.

Истећи може око,

а гле - суза не може.

Владимир Јагличић: СТУБ, Орашац, 2013, стр. 25