Одломак из писма Исидоре Секулић

Сетим вас се кроз скоро све мисли о животу и смрти. Ових дана претурало ми се по глави да: изгубити игру живота, или у њој велику карту - мора доћи за сваког ко уопште куша борбу духа и рада; и да је и боље да дође него да не дође; да управо мора доћи, ако човек има пред собом задатак мало тежи, иоле моралан и спиритуалан. Од среће почиње дегенерација. Моћ, љубав, задовољство, новац, власт, то је само даља похота и охолост, тврђи зид између нас и оних простора у којима треба постојати ако онима што за нама долазе мислимо да нешто оставимо, ма у ком облику. У музеје стижу, и чувају се, само препукнуте и здрускане ствари. Кад је мој отац најзад увидео да му нема и нема личне среће, постао је прави отац и мушкарац. Од народа, мислим да су Французи најспособнији да примају горчине и ударце и да при том, што рекао Ракић, «знају зашто» их трпе, и зато је то, Французи, народ мушкараца.... (Одломак из писма .Из једног од најдужих писама Исидоре Секулић које је неком послала - Милану Гролу, крајем јула 1931.) ЛеЗ 0006662

Сајтови писаца светских

Сајтови писаца светских
СОЛЖЕЊИЦИН

петак, 22. јануар 2016.

Наставак приче о милионерки баба Марији Златић. Грађа за роман и за суд

М. А. (56) више од четири године трагала за богатством које је оставио Момчило Златић. Бака обећавала трећину, али су људи који је чувају дали М. А. тек три одсто.
НАЈЗАСЛУЖНИЈА што је Марија Златић (86), из једног бољевачког села, добила наследство од близу милион аустралијских долара, без сумње је њена комшиница М. А. (56),   
- Марију познајем од рођења - почиње своју причу М. А., која не жели да јој се помиње пуно име и презиме, као ни да се објављује њена фотографија. - Моја мајка и Марија су се познавале, јер су приближних година.
После тога, две жене су се зближиле. А, пре четири године, Марија, која је из своје трошне уџерице, смештене у шуми у планинским врлетима изнад Бољевца, два пута недељно силазила до града како би купила хлеба за псе које чува, пожалила се М. А.
- Казала ми је да је чула да је њен супруг Момчило преминуо у Аустралији и замолила ме је да јој помогнем да, ако је нешто остало иза његове смрти, то покушам да пронађем - прича М. А. - Обећала ми је да ће ме наградити, ако нешто успем да урадим, и истакла да ће ми дати трећину свега. Кренула сам у акцију и прво се обратила нашој амбасади у Аустралији. Ту су ми, међутим, казали да они немају никакве доказе да је Момчило Златић живео на петом конитиненту.
Исти одговор М. А. је добила и у Амбасади Аустралије у Београду, али су јој ту препоручили да ангажује адвокатску канцеларију у земљи кенгура.
- Ступила сам у контакт са адвокатском канцеларијом NSW Trustee and Guardian, а они су ми, после извесног времена, потврдили да је у Аустралији, 2011. године, преминуо Момчило Златић - наставља М. А. - Е, тек је онда почела права потрага за свим могућим документима.
ЋУТАЊЕ И ПРЕТЊЕЉУДИ који чувају Марију Златић нису желели да разговарају са новинарима. Они су медије оптужили да хоће да им отму новац. Након тога, позвали су и полицијску патролу која је екипу "Новости" легитимисала, након чега су нас органи реда љубазно замолили да напустимо посед људи који чувају баку која је наследила милион долара.
Како се испоставило, трагање за папирима, старим више од 60 година било је као тражење игле у пласту сена. Али, М. А. није одустајала.
- Успела сам, трагајући три године, да пронађем све што су од мене тражили - прича она. - Још је само остало да нађем извод из књиге рођених за Момчила. Обрнула сам небо и земљу и пронашла податак да је он рођен у селу Обреж, код Варварина. "Ископала" сам и тај документ, оверила га у суду, као и све претходне, и послала комплетну документацију у Аустралију.
Наша саговорница каже да јој је, средином прошле године, јављено да је пронађена имовина Момчила Златића, и да је у току њен попис и процедура за плаћање пореза. А, онда је, августа 2015. добила мејл да је Марија Златић наследила нешто више од 940.000 аустралијских долара.
- Казала сам то Марији, а она ми је, онда, поновила да ће ми дати трећину суме коју добије, о чему је потписала и уговор са мном - наглашава М. А. - Међутим, како се испоставило, људи који чувају баку су ми, уместо 30 процената, дали тек три одсто укупне суме.
М. А. каже и да њој новац није потребан, јер је пензију стекла радећи у иностранству. Истиче, међутим, да није у реду да буду изигране и она и Марија.
- Уместо што живи у трошној кући, окруженој шумом, до које се и лети једва стиже, ја сам предлагала да се Марији обезбеди пристојан смештај. Међутим, бака је све то одбила. Казала ми је да она никуда неће да иде из своје куће, макар је, тако се дословце изразила, "ту појели пси и мачке" - стресла се М. А.
Марија Златић и даље живи у трошној кући од блата
Ова жена каже и да је од људи који чувају баку, онда, тражила да јој дају њен део новца.
- Уместо тога, од њих сам добила пријаву, коју су против мене поднели полицији у Бољевцу - одмахује руком М. А. - Није ми, верујте ми, до пара. Али, не знам зашто покушавају да ме изиграју и још увлаче полицију у све ово, када добро знају да сам ја, радећи годинама, успела да пронађем Момчилову заоставштину.


Ispovest žene koja je pomogla baki da postane milioner: Nije u redu, da budemo izigrane i Marija Zlatić i ja

четвртак, 21. јануар 2016.

Милионерка Живи у кући од блата, окружена псима



Бака, добитница милионског наследства: Разделила сам доларе, тамо где идем, паре ми нису потребне

ЈЕСТЕ, сине, ја сам Марија Златић, наследница скоро милион долара, колико ми је остало након смрти мог супруга Момчила, који је преминуо пре пет година у Аустралији.
Овим речима нас је у среду дочекала Марија Златић (86), након што су "Новости" пронашле њену кућу од блата, смештену усред шуме у планинским врлетима у околини Бољевца.
Након готово двочасовног пешачења по дубоком снегу, пут нас је одвео до уџерице у којој живи Марија. Куцали смо петнаестак минута, док старица није отворила врата. Неповерљива, сумњичава, опрезна... Ипак, пристала је да, стојећи на довратку своје трошне куће, у којој нема воде и која прети да се сваког тренутка сруши, исприча своју животну причу.
- Прво, да знате, ја сам од мог Момчила добила нешто више од 940.000 аустралијских долара, али сам тај новац поделила људима који ме чувају, као и комшиници, која ми је много помогла да нађем наследство мог мужа - казује Марија. - Ја, од тих пара, више немам ни динар. Уосталом, мени новац и не треба. Довољно ми је да имам хлеб, воду и дрва, да се зими огрејем.
Марија живи у трошној кући, окружена псима, који су јој најбољи пријатељи. Гледа да за њих има храну, а међу људе ретко силази.
- Тамо где ја ускоро треба да идем, паре ми не требају, зато сам их и поклонила - кроз смешак ће бака Марија. - Дала сам новац људима који ме чувају. Дођу они овде, до мене. А, знате ли ви колико је то зими тешко. Донесу ми хлеб, балоне воде, насеку ми дрва... Њима те паре, а ја не знам ни колико је то, више требају. Мени је доста мојих осам хиљада динара, колико добијам на име пољопривредне пензије. Да, део сам дала и комшиници која се, након Момчилове смрти, четири године дописивала са људима из Аустралије и на крају успела да издејствује да добијем то фамозно наследство.
ЈОШ ЈЕДАН НАСЛЕДНИК?ПРЕМА незваничним информацијама нашег листа, недуго након што је Марија добила наследство, из Аустралије су почела да стижу писма да је наследник пронађен на петом континенту, као и да је покојни Момчило, ипак, оставио тестамент. Те тврдње, међутим, нису доказане.
Како се испоставило, Момчило је у некретнинама у Аустралији имао близу три милиона долара. Међутим, након његове смрти, порез није плаћан, па су, након што су сви дугови намирени, Марији преостало нешто више од 940.000 аустралијских новчаница.
- Сећам се, као да је јуче било - сетно ће Марија - Било је то 1956. године. Момчило и ја смо купили карту у једном правцу за Аустралију, а пут нас је одвео у градић Гвилдфорд. Мој муж је радио као тесар у једној фабрици, а ја сам бринула о домаћинству.
Након годину и по дана, Марији је стигла вест да јој је мајка Стана тешко болесна. Није размишљала. Села је у први авион и вратила се кући.
- Очувала сам и сахранила мајку, али се у Аустралију више нисам вратила - наставља Марија. - Момчило ми је, повремено, писао. И, да, слао ми је новац. Желео је да се, када дочека пензију у Аустралији, врати у Србију.
Године су пролазиле. Потом и деценије. Али, Момчило се није враћао. Причало се да се у Аустралији обогатио и постао газда неколико фарми стоке, али су сви мислили да то није истина. Тек, пре пет година Марија је чула да јој је супруг преминуо.
- Казала сам то комшиници Мари и замолила је да, ако може, сазна нешто више о томе - додаје Марија. - Комшиница је ступила у контакт са људима из Аустралије. Годинама је трагала и на крају су ме, почетком септембра прошле године, обавестили да сам наследила Момчилову имовину. Паре сам добила пре неколико месеци. И одмах сам их поделила. Мени, видите и сами, баш ништа не треба.
Бака Марија се, потом, извинила. Казала да је да мора да нахрани псе и да мора да иде. "Милионерку" смо оставили у кући од блата, сакривеној усред шуме. Само су слабашан дим из димњака уџерице и пси чувари око лепенца сведочили да ту има још мало живота...

Популарне странице Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ

ATLANTIDA

Преглед Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (WordPress - 1)

Власт

ВЛАСТ

Уцрвани, дубоко.

Уз штит дебеле коже.

Истећи може око,

а гле - суза не може.

Владимир Јагличић: СТУБ, Орашац, 2013, стр. 25

БЕЛАТУКАДРУЗ (алиас М. Лукић)